Породица и васпитачи у припремном предшколском програму

 

Сарадња између породице и вртића је један од основних услова за остваривање квалитетног васпитно-образовног процеса и здравог развоја деце.

Напредовање или потешкоће најбоље се уочавају ако је однос између родитеља и васпитача заснован на поверењу и уважавању. Веома је важно да родитељи подржавају ауторитет васпитача код своје деце па чак и ако имају неке примедбе на његов рад те да о томе не говоре пред децом, већ да их саопште васпитачу лично. Зато постоје заједнички родитељски састанци и такозвана отворена врата у вртићу који се не смеју пропуштати.

Стабилан однос између породице и васпитача је веома значајан и важно је да се потрудимо да линија комуникације између родитеља и васпитача увек буде отворена, јер је то најбољи начин да родитељ сазна шта се дешава када је дете у вртићу. Чак и кратки разговори могу да изграде односе пуне поверења између родитеља и васпитача. Родитељ би требао да информише васпитача о позитивним променама или о проблемима на које би требало да обрате пажњу.

Потребно је да се повећа знање родитеља о томе коко њихова деца уче и развијају се и схвате значај своје улоге у тим процесима као и потребу комплеметарног деловања са установом.

Такође, потребно је да се код родитеља изграде позитивни ставови и очекивања у односу на рад који обављају васпитачи и поверење у установу. Поступак васпитача не треба да се усмери само према детету већ да тежи најширем повезивању предшколске установе са породицом и друштвеном средином у којој оно одраста.

Успех сарадње са родитељима највише зависи од способности васпитача да комуницирају са њима, придобију њихово поверење и постигну узајамно разумевање.

Родитељи треба да упознају циљеве, садржаје и начине рада у установи, читаву њену организацију и др. А васпитачи породичне услове у којима дете одраста, васпитне ставове родитеља и њихове могућности да допринесу остваривању задатака установе.

Потребно је да се између васпитача и родитеља развије поверење и спремност за сарадњу, међусобно уважавање и подржавање, као и свест да је квалитет њиховог односа у интересу детета о чијем се развоју и учењу старају.

 

Стварати прилике за заједничко живљење и дружење међусобно упознавање и размене:

  • -          Свакодневне пригодне ситуације у установи-приликом довођења деце, спонтаних посета родитеља и сл.
  • -          Планиране ситуације-консултације, родитељски састанци
  • -          Присуство родитеља васпитно-образовном раду и непосредно укључивање у њега
  • -          Специјалне ситуације (у периоду адаптације)
  • -          Заједничке активности за које сви имају интерес (сакупљачке, добротворне акције)
  • -          Заједнички изласци (посете позоришту, одлазак на концерт, у шетњу...)

 

Начини сарадње са родитељима

 

  1. Облици обостраног информисања (разговори, панои за обавештења, писма, поруке, индивидуални разговори, телефонски позиви)
  2. Заједничко стицање знања (радионице, састанци, дискусије, предавања, семинари, саветовалиште за родитеље, радне групе)
  3. Заједничко живљење (учешће родитеља, волонтирање, у приредбама, представама, излетима, планирање, акције...)

 

Корист сарадње са родитељима

 

ЗА ДЕТЕ

-          Континуитет породичног и институционалног

-          Лакша адаптација и боље прихватање вртића

-          Контакт са већим бројем одраслих

-          Сагледавање родитеља у другачијим улогама

ЗА РОДИТЕЉЕ

-          Упознавање свог детета ван породичног контекста

-          Усавршавање родитељских вештина

ЗА ВАСПИТАЧЕ

-          Повећање професионалне компетенције- бољим познавањем родитеља боље ће разумети дете, боље планирати и организовати рад

-          Већа подршка, разумевање и уважавање од стране родитеља

-          Техничка помоћ-од идеја до помоћи у реализацији