Породица и васпитачи у припремном предшколском програму
Сарадња између породице и вртића је један од основних услова за остваривање квалитетног васпитно-образовног процеса и здравог развоја деце.
Напредовање или потешкоће најбоље се уочавају ако је однос између родитеља и васпитача заснован на поверењу и уважавању. Веома је важно да родитељи подржавају ауторитет васпитача код своје деце па чак и ако имају неке примедбе на његов рад те да о томе не говоре пред децом, већ да их саопште васпитачу лично. Зато постоје заједнички родитељски састанци и такозвана отворена врата у вртићу који се не смеју пропуштати.
Стабилан однос између породице и васпитача је веома значајан и важно је да се потрудимо да линија комуникације између родитеља и васпитача увек буде отворена, јер је то најбољи начин да родитељ сазна шта се дешава када је дете у вртићу. Чак и кратки разговори могу да изграде односе пуне поверења између родитеља и васпитача. Родитељ би требао да информише васпитача о позитивним променама или о проблемима на које би требало да обрате пажњу.
Потребно је да се повећа знање родитеља о томе коко њихова деца уче и развијају се и схвате значај своје улоге у тим процесима као и потребу комплеметарног деловања са установом.
Такође, потребно је да се код родитеља изграде позитивни ставови и очекивања у односу на рад који обављају васпитачи и поверење у установу. Поступак васпитача не треба да се усмери само према детету већ да тежи најширем повезивању предшколске установе са породицом и друштвеном средином у којој оно одраста.
Успех сарадње са родитељима највише зависи од способности васпитача да комуницирају са њима, придобију њихово поверење и постигну узајамно разумевање.
Родитељи треба да упознају циљеве, садржаје и начине рада у установи, читаву њену организацију и др. А васпитачи породичне услове у којима дете одраста, васпитне ставове родитеља и њихове могућности да допринесу остваривању задатака установе.
Потребно је да се између васпитача и родитеља развије поверење и спремност за сарадњу, међусобно уважавање и подржавање, као и свест да је квалитет њиховог односа у интересу детета о чијем се развоју и учењу старају.
Стварати прилике за заједничко живљење и дружење међусобно упознавање и размене:
- - Свакодневне пригодне ситуације у установи-приликом довођења деце, спонтаних посета родитеља и сл.
- - Планиране ситуације-консултације, родитељски састанци
- - Присуство родитеља васпитно-образовном раду и непосредно укључивање у њега
- - Специјалне ситуације (у периоду адаптације)
- - Заједничке активности за које сви имају интерес (сакупљачке, добротворне акције)
- - Заједнички изласци (посете позоришту, одлазак на концерт, у шетњу...)
Начини сарадње са родитељима
- Облици обостраног информисања (разговори, панои за обавештења, писма, поруке, индивидуални разговори, телефонски позиви)
- Заједничко стицање знања (радионице, састанци, дискусије, предавања, семинари, саветовалиште за родитеље, радне групе)
- Заједничко живљење (учешће родитеља, волонтирање, у приредбама, представама, излетима, планирање, акције...)
Корист сарадње са родитељима
ЗА ДЕТЕ
- Континуитет породичног и институционалног
- Лакша адаптација и боље прихватање вртића
- Контакт са већим бројем одраслих
- Сагледавање родитеља у другачијим улогама
ЗА РОДИТЕЉЕ
- Упознавање свог детета ван породичног контекста
- Усавршавање родитељских вештина
ЗА ВАСПИТАЧЕ
- Повећање професионалне компетенције- бољим познавањем родитеља боље ће разумети дете, боље планирати и организовати рад
- Већа подршка, разумевање и уважавање од стране родитеља
- Техничка помоћ-од идеја до помоћи у реализацији