О драмском васпитању

 

Деца млађег узраста најбоље прихватају драмску игру ако су у групи, где ће се спонтано изразити према својим афинитетима и способностима. Одрасли усмерава ток радње и прави смену збивања иницирајући разне ситуације према дечјим могућностима, расположењима и потребама. За овај узраст деце врло је важан подстицај и стварање креативне атмосфере. Прикладна музика, на пример, може врло dramsko-1успешно да уведе овај узраст у стваралачку атмосферу. У овој колективној игри неће бити изразито главних улога. Десиће се да се нека деца неће вербално ни изразити, већ ће се у игри укључити радњама и емоцијама. Но управо овакво емоционално искуство, које деца млађег узраста истичу кроз игру, јесте најважнији резултат у таквим видовима игре. У драмској игри од деце се очекује природно понашање, опуштеност, спонтаност и ништа више од онога – како би то било кад би се то што се играмо догађало у стварном животу. Децу не треба ограничавати у избору ликова који ће представљати у драмској игри, иако они превазилазе ниво њиховог узраста. Дете ће ако је постепено вођено до драмске игре, умети да уобличи лик са свог становишта. У драмској игри децу треба упозоравати да се клоне представљања одраслих ликова из реалног живота, којима су свакодневно окружени, јер дете у контакту са одраслома природно усваја спољашње манифестације понашања старијих, те то понашање везује за личност без обзира на његове суштинске вредности. У оваквим ситуацијама, дете ће без креативног ангажовања само репродуковати своје утиске и искуства, што ће бити више подражавање и имитација, што делује духовито и симпатично али не испуњава сврху драмске игре.

 

У драмској игри која се изводи у конинуитету и одвија у кратком временском периоду треба поштовати јединство места, времена и радње. Драмско збивање увек мора да dramsko-2садржи две основне активности: радњу (носилац је увек главни лик) и против радњу (други актери). Драмска игра иако представља инпровизовани драмски облик треба да се придржава ових законитости тзв. акције и против акције. У драмској игри догађаји морају бити логички повезани и садаржај у драмској игри треба да је грађен на принципима поступности развоја линије збивања, тако да има свој почетак, средину, заплет, расплет и крај, стим што су све фазе у што чвршћој узрочној повезаности.

 

И да подсетимо, драмска игра је стваралачка активност при којој учесници у игри сами проналазе и одређују садржај игре (дете ствара самоиницијативно). Није најважнији наступ у целини, већ процес стварања преставе, неговање и подстицај стваралаштва. Зато у драмској игри може и мора учествовати свако дете у складу са својим могућностима. Драмска игра открива и буди креативност.

 

Зашто је драма у васпитању успешна као едукативни алат?

Едукативна вредност драме појачава остале аспекте предшколског програма.. Скоро сви циљеви и области програма могу се достићи dramsko-3кроз и помоћу драмске методе и складном комбинацијом са другим методама које на прво место стављају очигледност и непосредно стицање знања. Другим речима, креативна драматизација поспешује процес учења, стицање конкретних знања из свих области, дозвољавајући детету да постане активни учесник. Интеграција програма зависи од васпитача као инструктора. Посао васпитача је да интегрише одређене информације из различитих области, пажљиво планирајући садржаје у креативно – драмским активностима.

Драмски метод и технике :

Драмски метод није у функцији креирања представе, већ је првенствено техника за остваривање васпитно-образовних циљева.

Коришћењем драмског метода:

  • Деца се претварају да играју животне ситуације на заједнички начин јер драма захтева кооперативност
  • Деца примењују већ стечено лично искуство на новонастале ситуације
  • Већ стечено искуство треба да помогне у учењу новог
  • Деца се одпособљавају да буду актери два света не мешајући их. Драма подразумева фикцију и фантазију, али децу едукује да буду свеснија стварности
  • Деца се усклађују у заједничком раду, без обзира колико им је мишљење различито
  • Деца се ослобађају страха да изражавају сопствена осећања, размишљања, идеје и акције једни другима. То захтева одређену прецизност и комуникацију
  • Драма употребљава објекте на симболички начин. То подразумева развијање маште учесника и симболичко мишљење – развој когнитивних капацитета
  • Драма захтева интерпретацију акција, понашања, размишљања других и то углавном у непознатим ситуацијама. То захтева развој логичког размишљања – когнитивни развој. Такође тестира дечје склоности и тренутне капацитете и могућности

 

Употреба драмских техника у учењу деце даје веће резултате што су деца млађа, али су суштински идентичне за све узрасте. Разлика је у приступу и литератури.

 

Употреба почетних драмских техника и метода подразумева:

  1. Складне активности – игре у којима васпитач обезбеђује стимуланс а свако дете игра исту улогу, симултано али ипак независно од остале деце
  2. Игре у паровима, основа за драмску мустру у којој два детета раде заједно договарајући се и одлучујући заједнички како ће одређена сцена бити постављена
  3. Групне игре сличне играма у паровима
  4. Игре загревања које помажу да се деца фокусирајуи изразе себе
  5. Игре васпитач – глумац у којима васпитач игра одређени карактер да би охрабрио децу да партиципирају у активностима или да би снимили проблем или конфликт који треба заједнички решити
  6. Усмеравање са стране тако што васпитач ненаметљиво сугерише акције или идеје

Предшколска деца су веома отворена за технике које се користе у драмским и позоришним играма, разлог је природна дечја склоност за учење кроз игру. Приче треба да буду лепо испричане и одглумљене, садржаји блиски деци, карактери – ликови интересантни и уверљиви. Пред децу треба поставити изазове да размишљају, треба их охрабривати да се укључују. Конфликти и трагање за решењима су потребни.

Главни ЦИЉ је едукација кроз забаву.

 

 

ДРАМСКЕ РАДИОНИЦЕ

 

Општи циљ рада:

Неговање и развијање потенцијала дечје игре коришћењем елемената драмске уметности.

 

Посебни циљеви рада:

  • Подржавање спонтане дечје игре и њено постепено усмеравање ка драмској игри.
  • Креативно обликовање дечјих искустава и знања и њихово преношење на замишљени план.
  • Коришћење елемената драмске игре у различитим областима васпитно-образовног рада.

 

Овим обликом рада се постиже:

  • увођење у културу драмског стваралаштва; развој стваралачких способности и потпуније естетско образовање
  • сазнајно и емотивно богаћење
  • стварање критичке и самокритичне личности
  • развијање способности концентрације и способности за јавне наступе
  • развијање могућности да се претходно стечена знања употребе на нов и оригиналан начин

 

Улога одраслог у овом процесу је:

  • да подстиче децу да буду што активнија и креативнија и да испробавају и откривају увек нове могућности драмског израза и комуникација
  • да у свм активностима буде, колико васпитач - водитељ, толико и активан учесник игре
  • да буде креатор, истраживач и критичар сопствене праксе
  • да открије деци да и они могу да буду креатори, истраживачи и критичари сопствених активности, не само у драми и позоришту, него и у свакодневном животу
  • да их мотивише да желе да иду даље у свет драме и позоришта

 

Тим за драмско васпитање је у оквиру планираних активности организовао радионицу за децу, родитеље, васпитаче и студенте, под називом „Лутка има срце и душу“, на којој су прављене лутке за представе Златокоса и три медведа, Коцка и Три лептира. Уз коришћење направљених лутки (гињол и на штапу), родитељи деце средње васпитне групе објекта у Мишићевој извели су представу Златокоса и три медведа за децу јасленог узраста и млађег васпитног узраста (млађа и средња васпитна група). такође су деца, уз помоћ студената извела представе Коцка и Три лептира.

 

ТИМ ЗА ДРАМСКО ВАСПИТАЊЕ:

 

- Аница Павловић (координатор)

- Виолета Николић (спец.за драмско васпитање)

- Валентина Петровић (психолог)

- Мирјана Видојковић (педагог)

- Виолета Поповић (директор)