Предшколска установа као фактор у васпитању и образовању деце

„Предшколско васпитање је формативни процес којим се на узрастима од рођења детета до његовог поласка у школу буде и актуализују његови психофизички потенцијали, подстичу и усмеравају позитивне тенденције које се испоље у развоју, задовољавају дечје потребе као сталан извор развојних могућности и стварају услови за што боље и успешније изражавање и коришћење ових могућности за постизање све виших нивоа у способностима, проширивање и усавршавање искуства, изграђивање вољно-карактерних особина и ставова, оплемењивање емоција и мењање понашања детета, односно оформљивање и развијање свих позитивних својстава његове личности“ (Каменов,1995,4).

 

Предшколска установа као фактор друштвеног васпитања

 

            Предшколским васпитањем и образовањем постављају се темељи целокупне будуће личности и од квалитета овог васпитања и образовања у многоме зависи развој еманциповане особе, свесне себе и својих потенцијала. Поред породице, којој је ова врста допунског васпитања неопходна, заинтересована је и читава друштвена заједница. Предшколска установа и васпитање, у оквиру ње, има друштвени карактер, јер је породица основна ћелија друштва, а развој и учење младих је веома значајно за напредак и опстанак друштва, чији су чланови и деца (Каменов,1995).

            Поред породице, као примарног фактора социјализације, „промене у савременом друштву су условиле потребу да јој се помогне у остваривању ове значајне улоге. То нарочито долази до изражаја када се у већој мери испољи потреба детета за друштвом вршњака и порасте његово интересовање за друге људе и различите односе у који они ступају. Такође, породица најчешће није у стању да обезбеди ни све неопходне услове за развој сазнајних способности детета, нарочито када за његов ментални развој постане неопходна већа количина пробраних подстицаја“(Каменов,1995,10).

            У предшколској установи дете се игра са многобројним вршњацима, а поред њих, комуницира и сарађује и са одраслима, што све омогућује да оно постане члан једне друштвене установе, у којој за све постоје исти услови, правила понашања и живљења. У заједници деце, у условима који су прилагођени детету, његовим могућностима, интересовањима и развојним потребама, долази до хармоничног развоја психичких, духовних и физичких својстава и снага личности.

            Веома битна чињеница је да се предшколска установа не схвата као место потпуно одвојено од породичног живота, које деца посећују у оређеним временским интервалима да би била васпитавана и образована, већ је то место живљења предшколског детета у коме је и родитељ саставни део васпитног процеса.

 

 

 

Функције предшколског васпитања и образовања

 

   Основне функције предшколског васпитања и образовања су:

1. Задовољавање потреба деце и поштовање дечјих права, а самим тим и потреба друштва. Дечје потребе и права, које су засноване на принципима Конвенције о правима детета Организације УН, су да свако дете без изузетка или дискриминације има право да се роди и живи у средини, која ће позитивно утицати на његово физичко и ментално здравље, да се у њој осећа вољено и прихваћено, као и то да ће у тој средини постојати најбољи услови за раст, развој и учење. Потреба друштва за предшколским васпитањем и образовањем „изводи се из неопходности да се обезбеди природни интергенерацијски континуитет којим се на млађе генерације преносе ( првенствено путем најшире схваћеног процеса васпитања и образовања) материјална и културна добра створена од претходних генерација ради њиховог очувања и даљег умножавања“ (Каменов, 1995,5).

2. Институционалним предшколским васпитањем и образовањем обезбеђује се сигурна средина у којој ће дете активно учествовати, у заједници деце сличне себи, а у условима који су прилагођени њему, његовим могућностима, интересима развојним потребама.

3. У условима савременог живота предшколско васпитање пружа допуну породичном васпитању тако што се педагошки и психолошки обучен кадар стара о деци, док су родитељи укључени у процес рада.

4. Јединство васпитних утицаја предшколске установе и породице остварује се кроз њихову најужу сарадњу, са богатим садржајима, облицима и методама рада. „Један од задатака ове сарадње јесте и пружање помоћи породици у васпитању деце, односно, унапређивање педагошко-психолошке културе родитеља ради што успешнијег деловања на децу“(Каменов,1999,138).

5. Компензаторском функцијом предшколско васпитање и образовање ублажава разлике међу децом настале у социјално и културно-економски ускраћеним срединама.

6. Предшколско васпитање и образовање подразумева и инклузивно образовање деце са сметњама у развоју где кроз одговарајуће поступке, васпитање, бригу долазимо до најбољег подстицаја за развој детета.

7. Кроз посебне облике и садржаје предшколско васпитање омогућује даровитој деци развијање стваралачких способности и њихово испољавање.

           8. Развијањем способности за самостално учење, рад и креирање, предшколско васпитање и образовање, као први степен васпитно-образовног система, има важну улогу у припремању детета за школу и систематско образовање.

 

 

Припремање за школу у припремној групи

 

Припремни предшколски програм, који се остварује као програм припреме за полазак у основну школу, део је обавезног образовања и васпитања у деветогодишњем трајању.

Деветомесечни програм припреме детета за школу реализује се у предшколским установама, једино у срединама у којима не постоји предшколска установа може се остварити у оквиру основних школа.

Циљ припремног предшколског програма је непосредна припрема деце за школу уз допринос њиховој зрелости или готовости за живот и рад какав их очекује у основној школи (развијање способности и особина личности, проширивање искуства, изграђивање сазнања о себи, другим људима и свету око себе).

Врсте зрелости за школу, којима треба доприносити предшколском припремом су:

  • Физичка зрелост- спретност, покретљивост
  • Социјална зрелост- успостављање квалитетних вршњачких односа
  • Емоционална зрелост- богато и разноврсно доживљавање стварности
  • Интелектуална зрелост- способност да учи и стиче знања
  • Мотивациона зрелост- буђење жеље за учењем и поласком у школу.

 

Задаци васпитно- образовног рада у припремној предшколској групи

 

            Остваривање припремног предшколског програма одвија се у складу са општим начелима васпитно- образовног рада:

  • целовитости и интегритета
  • оријентације ка општим циљевима
  • праћење и подстицање дечјег развоја
  • активност и животност
  • доминација игара и игровних поступака
  • усклађеност са узрасним и индивидуалним карактеристикама

 

Специфични задаци који се односе се на важне аспекте припреме за полазак у школу су:

  1. 1.Подстицање осамостаљивања- подршка развоју, способности детета да брине о себи, сналажење у социјалном окружењу и стварање радних навика, истраживање, решавање проблема, доношење одлука, стварање осећаја сигурности, подржавање самосталности која детету служи као ослонац за даље развијање активности а не као готова решења.
  2. 2.Подршка физичком развоју- подстицање природног раста и развоја, задовољење природне потребе за кретањем и моторном активношћу, стимулисање и развијање различитих вештина, подстицање сензомоторне координације, развијање контроле покрета(равнотежа, снага, координација).
  3. 3.Јачање социо- емоционалне компетенције- подразумева развој позитивне дечје слике о себи као основе самопоуздања, социјалних сазнања и вештина, изграђивање позитивног односа према вршњацима, учење од других и поштовање других, заједничко доношење правила, омогућавање деци да искажу своја осећања, да препознају и адекватно одреагују на осећања других.
  4. 4.Подршка сазнајном развоју- подразумева подршку развоју интелектуалних функција и операција(мишљење, говор, памћење, опажање, машта).
  5. 5.Неговање радозналости- односи се на уважавање и постицање природне дечје радозналости, потребе за сазнавањем и проширивањем искуства. Дете има поребу да буде активно, да трага за новим, да истражује и испитује непознато, што је у директној вези са мотивацијом за учење у школском периоду.
  6. 6.Поштовање индивидуалности и подстицање креативности- свако дете је особена личност која има свој темпо развоја, своје потребе, стил учења, себи својствен начин доживљавања и изражавања. Задатак одраслих у остваривању припремног предшколског програма је да уважи индивидуалност сваког детета пружајући му прилику да кроз игру и активност изрази своје стваралачке потенцијале: у говору, драми, музици, плесу, цртању, вајању, графици, хумору...(Опште основе предшколског програма,2006).

 

Области васпитно- образовног рада у припремној предшколској групи

 

            Припремни предшколски програм састоји се од области у које су сврстани васпитно- образовни садржаји и активности путем којих се отварују општа и посебна припрема за школу. То су:

  • развој говора (неговање говорне културе, богаћење дечјег речника и неговање граматички правилног говора, вербално изражавање и комуникација, монолошки говор и причање, упознавање са дечјом књижевношћу, говорне игре);
  • припрема за почетно читање и писање;
  • развој математичких појмова (положаји, кретање кроз простор, поређење и процењивање, области, линије и тачке, облици, образовање скупова, бројност скупова и временско сазнање);
  • упознавање природне и друштвене средине (живи свет: биљни свет, свет животиња, човек као припадник живог света; човек као друштвено биће, рад људи, заштита животне средине, материјални свет, саобраћајно васпитање);
  • физичко васпитање (физички развој, развој опажања, јачање здравља и одржавање хигијене);
  • ликовно васпитање (цртање, сликање, пластично обликовање, естетско доживљавање и процењивање);
  • музичко васпитање (певање, свирање, слушање музике, плес) (Опште основе предшколског програма,2006).

 

 Тим за унапређивање ППП

аутор: васпитач Биљана Марковић